Dok Zapad još uvek debatira da li je anarhija sinonim za haos, u severnoj Siriji se godinama odvija jedan od najradikalnijih političkih eksperimenata 21. veka — i to ne u teoriji, nego u praksi. Rožava, autonomna administracija u regionu sa većinski kurdskim stanovništvom, postala je simbol otpora ne samo imperijalizmu i autoritarizmu, već i opštoj pesimističkoj pretpostavci da anarhističko društveno uređenje nije moguće van akademskih rasprava, skvotova i margina sistema.

Ovaj tekst je svež, napisan 2025. godine, nakon što je Kurdistanska radnička partija (PKK) objavila da trajno polaže oružje, na osnovu direktive svog lidera Abdulaha Ocalana. Odluka da se oružana borba zameni političkim angažmanom ne menja osnovnu poruku koju nosi Rožava: da je anarhističko organizovanje celog društva ne samo moguće, već i delotvorno. Naprotiv, ovaj razvoj otvara novo poglavlje koje još snažnije naglašava transformativni potencijal društvenog samoorganizovanja bez oružja, bez partije, bez države.

Istovremeno, moram biti kristalno jasno: Rožava nije jedini, ni univerzalni model slobodarskog društva. Ona je jedan izraz anarhističkih principa, ukorenjen u specifičnom istorijskom, kulturnom i geografskom kontekstu. Borba za slobodu ne sme postati dogma. Nema „pravog“ anarhizma — postoji mnoštvo slobodarskih puteva koji dele temeljne vrednosti: antikapitalizam, antiautoritarizam, jednakost, solidarnost i neposrednu demokratiju. Rožava je vredna ne zato što je savršena, već zato što funkcioniše u praksi i što svojim postojanjem otvara prostor za razmišljanje o raznim oblicima oslobađanja.

Ideološki temelj: od Ocalana do Bukčina

Koren ove revolucije nalazi se u neočekivanom spoju — u susretu kurdskog nacionalnog pokreta i zapadnog libertarijanskog socijalizma. Abdullah Ocalan, lider PKK-a, iz zatvorske ćelije na ostrvu Imralı počinje 2000-ih da razvija novu političku liniju pod nazivom “demokratski konfederalizam”. Raskidajući s klasičnim marksističko-lenjinističkim modelom partijske hijerarhije i državnog centralizma, Öcalan se okreće delu američkog anarhiste i ekologa Mureja Bukčina.

Bukčinova ideja libertarijanskog munipalizma — političkog sistema zasnovanog na lokalnim skupštinama koje se federativno povezuju — postaje osnova novog kurdskog političkog projekta. Umesto stvaranja još jedne nacije-države, fokus se prebacuje na direktnu demokratiju, autonomiju zajednica i rodnu ravnopravnost.

Anarhizam Rožave

Model Rožave funkcioniše kroz konkretne strukture: lokalne skupštine, savetodavne komune, kooperativne ekonomije i mehanizme participativnog odlučivanja. Sve odluke se donose na najnižem mogućem nivou, u lokalnim zajednicama, i tek se delegiraju na širi nivo ako je to neophodno. Delegati nisu predstavnici sa trajnim mandatom, već su opozivi i odgovorni bazi.

Postoji višeslojna mreža komuna i saveta, u kojima se građani direktno uključuju u donošenje odluka. One se bave svime — od bezbednosti i ekonomije do obrazovanja i pravde. Ženska organizacija Kongreja Star ima paralelnu i autonomnu strukturu odlučivanja koja osigurava da žene imaju jednaku, a često i veću ulogu u političkom životu.

Restorativna pravda: pravda kao proces isceljenja

Jedan od najradikalnijih aspekata društvenog uređenja Rožave je njeno pravosuđe, koje se temelji na principima restorativne pravde. Za razliku od retributivnog sistema koji dominira u većini država, gde je fokus na kažnjavanju počinioca, restorativna pravda u Rožavi teži ka isceljenju zajednice, rehabilitaciji počinioca i zadovoljenju potreba žrtava. Ovaj pristup se konkretizuje kroz komisije za pomirenje, koje često efikasno zamenjuju formalne sudske procese. One jačaju poverenje, smanjuju represiju i vraćaju moć zajednici.

Antikapitalistička ekonomija: kooperative i zajednička svojina

Ekonomija Rožave se temelji na principima antikapitalizma, sa ciljem da se proizvodnja i distribucija resursa organizuju u korist zajednice, a ne profita. Ključni elementi ovog sistema su radničke kooperative, koje funkcionišu na principima direktne demokratije i zajedničkog vlasništva. Prema dostupnim podacima, više od polovine lokalne ekonomije u Rožavi nalazi se pod kontrolom zajednica i kooperativa, što omogućava relativnu ekonomsku autonomiju, uprkos blokadama i ratu. Poseban naglasak stavlja se na ekonomsku osnaženost žena kroz posebne ženske kooperative i programe solidarnosti.

Posle oružja: šta znači kraj vojne borbe?

U maju 2025. godine, PKK je objavila da odlaže oružje “zauvek”, u skladu sa Öcalanovim pozivom na tranziciju ka potpunoj političkoj borbi. Ova odluka označava kraj epohe gerilske borbe, ali ne i kraj otpora. Oslobođenje se sada gradi kroz društvenu infrastrukturu, političku participaciju i organizaciju odozdo. Borba se nastavlja, ali bez puške, kroz komune, kooperative, skupštine i obrazovanje.

U tom smislu, Rožava i dalje ostaje glavni primer — ne više samo kao zona otpora, već kao laboratorija slobode. Prelazak sa oružane borbe na politički rad ne umanjuje važnost anarhističkog modela, već ga otvara širem svetu.

Zaključak: Izvan Rožave, ka svetu slobodnih zajednica

Rožava ne sme ostati usamljeni eksperiment. Njena sudbina ne zavisi samo od kurdskog naroda, već i od toga da li će ideja anarhističkog organizovanja uhvatiti koren drugde. Svaka komuna, radnička zadruga, ženska mreža ili kolektiv koji niče bilo gde na planeti potencijalni je nastavak iste borbe.

I zato je važno odbaciti sektaške poglede na anarhizam. Ne postoji „jedini pravi put“ ka slobodi. Rožava je jedan pokušaj, u specifičnim uslovima, ali u tom mnoštvu pokušaja leži snaga slobodarskog pokreta. Mreža autonomnih inicijativa koje dele vrednosti antikapitalizma, solidarnosti i jednakosti može da izgleda različito u Kočanima, Kamdenu, Kobaniju ili Kitu.

Ako išta treba da naučimo iz Rožave, to je da ne moramo čekati revoluciju — možemo je graditi sada. Oslobođenje se kuje u zajedničkoj borbi ljudi koji veruju da je drugačiji svet ne samo moguć, već nužan.

---

Izvori i literatura:

1. Abdullah Öcalan – Democratic Confederalism
2. Dilar Dirik – The Kurdish Women’s Movement: History, Theory, Practice (Pluto Press, 2022)
3. Michael Knapp, Anja Flach & Ercan Ayboga – Revolution in Rojava (Pluto Press, 2016)
4. Murray Bookchin – The Next Revolution (Verso, 2015)
5. Azize Aslan – Autonomous Organising in Rojava: An Alternative to Capitalism, the State, and Patriarchy
6. Reuters, Al Jazeera, Al-Monitor (izveštaji iz 2025. o rasformiravanju PKK-a)